Женидба Станимира бана 0001    Кад се жени Стнимире бане, 0002    Надалеко запрости девојку 0003    У Неретви граду на бојишту 0004    И у оног Радојице бана, 0005    Лећу кћерцу, једину у мајке. 0006    Бан је проси, мајка се поноси: 0007    ”Ид’ одатле, Станимире бане, 0008    Лепа Анка по појасу танка, 0009    Није за те, Станимира бана, 0010    Већ за млада с мора ђенерала, 0011    У кога је бијели коњице, 0012    Потковани од сребра потковом 0013    И зауздан уздом позлаћеном, 0014    Па јошт носи повисоко главу 0015    Кано рода кад небу крекеће; 0016    На глави му од злата челенка, 0017    На рамени кита позлаћена, 0018    На прси му зв’језда мљетачкиња, 0019    Па кад језди преко поља равна, 0020    Он се сјаје и свјетлуца мајци 0021    Кано зв’језда испод неба плава!” 0022    Кад то чула Аница девојка, 0023    Беседила Станимиру бану: 0024    ”Ти с’ не срди, Станимире бане, 0025    Што ме мајка не даје тебика! 0026    Ја имадем братичину Алку, 0027    Којано је лепша од менека, 0028    И лепша је и виша у стасу 0029    И лепше јој даре сложи мајка – 0030    Ти запроси Алкуну девојку!” 0031    Кад је Анку саслушао бане, 0032    Он се шеће Алкуни девојци 0033    И испроси Алкуну девојку, 0034    Испроси је и прстенова је, 0035    Па јој даје рока и нарока 0036    Да четврте месецу недеље, 0037    Да саложи везене дарове, 0038    А бан купи кићене сватове. 0039    Шиље књиге на све стране бане – 0040    Једну шаље Субићу Николи, 0041    На кољено од Орватске бану, 0042    У књизи му беседио бане: 0043    ”Да мој побре, од Субића бане, 0044    Кад сам био у Неретве града, 0045    А у двору Радојице бана 0046    И просио Аницу девојку, 0047    Јса је проси, мајка се поноси – 0048    ,Ид’ одатле, Станимире бане, 0049    Лепа Анка по појасу танка, 0050    Није за те, Станимира бана, 0051    Већ за млада с мора ђенерала, 0052    У кога је бијели коњице, 0053    Потковани од сребра потковом, 0054    Па јошт носи повисоко главу 0055    Кано рода кад небу крекеће; 0056    На глави му од злата челенка, 0057    На рамени кита позлаћена, 0058    На прси му зв’језда мљетачкиња, 0059    Па кад језди преко поља равна 0060    Он се сјаје и свјетлуца мајци 0061    Кано зв’језда испод неба плава!’ 0062    Кад то чула Аница девојка, 0063    Аница је мени беседила – 0064    ,Ти с’ не срди, Станимире бане, 0065    Што ме мајка не даје тебика! 0066    Ја имадем братичину Алку, 0067    Којано је лепша од менека, 0068    И лепша је и виша у стасу 0069    И лепше јој даре сложи мајка – 0070    Ти запроси Алкуну девојку!’ 0071    Ја испроси Алкуну девојку 0072    И мало јој рока нарекао, 0073    Мало рока до четир’ недеље. 0074    Тебе ми је поздравила мајка 0075    Да ми будеш ђевојци ђевере – 0076    Ти сакупи лијепе сватове, 0077    Па ми шећи до Требиња града 0078    Да идемо по дјевојку младу. 0079    Пуно право до четир’ недеље!” 0080    Другу пише Ерцегу Стефану, 0081    Па га зове за венчана кума; 0082    Трећу шаље Јакшићу Стефану, 0083    Њега зове за старога свата; 0084    А четврту Орловић Стојану 0085    Да му буде млади барјактару; 0086    Пету шаље Рељи омалену 0087    Да му буде за свата чауше; 0088    Шесту шаље Вучету Милети 0089    Да мз буде у свата телале; 0090    И остале по Босни кнезове, 0091    Та по Босни и земљи Србији. 0092    И јошт зове Николицу слугу, 0093    Те је њему ’вако беседио: 0094    ”Николице, моја вјерна слуго, 0095    Скоро сам си неву испросио 0096    И до свадбе рока венчанога 0097    Кратко њо’зи време оставио, 0098    Кратко време до четир’ недеље, 0099    Већ ти узми крсташ и десницу, 0100    Са којима ми прађеде Војине 0101    Протерао пашу изпод Треб’ња, 0102    И на Турку оцјек’о му главу, 0103    Њега удри земљи у ледину, 0104    А на оном пољу широкоме 0105    Ку пролази до Котора војска, 0106    Купи мени кићене сватове, 0107    Све јунаке бољег од бољега!” 0108    Кад еј слуга бана саслушао, 0109    Он се шаће на танану кулу, 0110    У три скока басамаге пређе, 0111    У четвртом с крсташем се сиђе 0112    И одшета пољем на ледине, 0113    У њу сади свилена крсташа, 0114    Па је јунак ’вако беседио: 0115    ”Кад је мајка родила јунака, 0116    Сватове му лепе наменила, 0117    Ајд’, јунаци, бану у сватове 0118    По лијепу Алкуну дјевојку, 0119    Нек’ се виси слава јунакова, 0120    Нек’ с’ поноси љуба јунакова, 0121    Нек’ с’ радује мајка јунакова – 0122    За јунака биће дјевојака, 0123    За играча игре свакојаке, 0124    Мегданџију богати мегдана, 0125    Све млађани с мора ђенерала!” 0126    Тко год слугу Николу дочуо, 0127    Свак се шеће у сватове бану. 0128    Мало и је јунак сакупио... 0129     [...........................................]